Vodeće zemlje u kongresnom turizmu u Evropi i regionu

bigstockphoto_Business_Man_Presenting_A_Worl_553161Ako uzmemo u obzir ICCA statistiku koja daje opšteprihvaćen i dosta relevantan uvid u poziciju zemalja i gradova po broju održanih kongresa i broju učesnika na tim događajima rangiranjem na tzv. ICCA listi, u Evropi se od zemalja na vrhu ove liste nalaze Nemačka, Španija, Velika Britanija, Francuska i Italija.*

Od gradova, prvi, ne samo u Evropi, već i u svetu su Pariz, zatim Barselona, Madrid, Beč, London. Pariz i Beč se godinama nalaze na prvom i drugom mestu po broju organizovanih međunarodnih kongresa, dok su španski gradovi izbili na vrh liste prvenstveno po broju učesnika na događajima, što znači da su oni domaćini uglavnom velikih događaja.
U top 10 gradova pored njih, spadaju Berlin, Amsterdam, Istanbul, Singapur i Prag.
Bez dublje analize, samo na prvi pogled primećujemo da su to gradovi odnosno države koje su ekonomski razvijene, svetski poznate turističke destinacije, i u kojima se nalaze predstavništva najvećih kompanija.

Uz to, imaju veoma razvijenu infrastrukturu, počev od povezanošću direktnim letovima sa ostatkom Evrope i sveta, preko modernih kongresnih centara velikih kapaciteta i ponudu brojnih i raznovrsnih hotelskih lanaca i prostora, do pregršt mogućnosti za dodatne aktivnosti.
Međutim, ono što posebno karakteriše vodeće zemlje u kongresnom turizmu, jeste što su njihove države prepoznale kongresni turizam kao industriju koja značajno doprinosi celokupnoj privredi. S tim u vezi, vodeće zemlje vrlo ozbiljno, sistematski i planski, dugi niz godina, ulažu i rade, na visokom nivou, da bi te rezultate postigle.

SITUACIJA U REGIONU

Kada posmatramo region, Mađarska zajedno sa svojom prestonicom, ostvaruje najznačajnije rezultate u kongresnom turizmu na međunarodnom nivou, koja na svetskoj ICCA listi zauzima 31., odnosno 18. mesto u Evropi. Zanimljivo je da mađarska prestonica, Budimpešta, deli 13. mesto u Evropi, sa jednom od turistički najposećenijih gradova Evrope – Rimom.
Od zemalja u regionu jugoistočne Evrope nalaze se Hrvatska, Rumunija, Srbija, Slovenija i Bugarska, taksativno, na 21., 24., 25., 27. mestu u Evropi po ICCA listi. Razlike, kao što se primećuje, nisu velike, i taj redosled je obezbedio uglavnom neki kongres više, koje su zemlje ostvarile. Hrvatska je pak, ostvarila najbolji rezultat, što se može povezati sa visokom razvijenošću hotelske i turističke ponude, naročito na primorju.
Kada se posmatra rangiranje gradova, situacija je malo drugačija. U ovom slučaju, Beograd izbija na prvo mesto u regionu po broju održanih kongresa i učesnika na njima, zauzimajući 27. mesto u Evropi (50. mesto u svetu), nešto niže nalazi se Zagreb na 37. mestu i Ljubljana odmah iza, na 38. mestu.

KRATKA ANALIZA 

Generalno, naš region ima dobre potencijale i solidnu hotelsku ponudu – poslednjih godina smo svedoci otvaranja i prisustva svetskih hotelskih lanaca, a postojeći privatni hotelski brendovi su takođe na zadovoljavajućem nivou. Mada, postoji problem sa ostatkom državnih hotela, čiji nivo održavanja i obnavljanja objekata i kapaciteta, kao i njihovim upravljanjem nije dovoljno dobro, što loše utiče i na imidž destinacije u kojoj se nalaze, naročito za strane goste.

Uvek može bolje, naravno, ali hotelsko-ugostiteljska ponuda je, sveopšte govoreći, dobra. Nedostaci će se, zahtevima i zakonima tržišta nadomestiti, samo je pitanje vremena – da li će se uraditi preduzetnički na vreme ili kasnije – kada bude pitanje opstanka.

Još jedna karakteristika vodećih zemalja u kongresnom turizmu jeste da one jako puno koriste specijalne prostore kojima raspolažu – muzeje, pozorišta, galerije, opere, zamkove, palate i slično. To je dobro, iz razloga obogaćivanje kongresne ponude jedne destinacije, koja može biti faktor odlučivanja, a sa druge strane predstavlja izvor prihoda za održavanje tih objekata. Kod nas se pojedini i manji broj specijalnih prostora koriste u te svrhe, ali ne dovoljno i na način koji bi moglo i trebalo. Čini se da državna struktura i ovde usporava ili onemogućava taj proces.

Nacionalne avio kompanije najavljuju povećan broj direktnih letova, što će, nadamo se, da se i ostvari i da se u budućnosti dodatno razvija kako bi osnovni preduslov za održavanje nekog međunarodnog događaja – da učesnici uopšte dođu do lokacije, bio zadovoljen.

business man giving a conference in a room

Sad dolazimo i do bolne tačke, a to su kongresni centri. U regionu, savremen, moderan kongresni centar zadovoljavajućeg kapaciteta – nemamo. Za svaku zemlju, ukoliko govorimo o međunarodnim kongresima i konferencijama, koje broje više hiljada učesnika, kongresni centar predstavlja kičmu – ono je stub, nosilac kongresne ponude i mogućnosti.

Danas se zemlje u svetu utrkuju koja ima veći, bolji, opremljeniji, moderniji kongresni centar kojim privlače međunarodne događaje, a samim tim i posao i popunjenost za sve učesnike u kongresnom turizmu, ali i značajan priliv u državni budžet. O izgradnji imidža, promovisanju destinacije i uspostavljanju novih kontakata i budućih novih poslova da i ne govorimo. Desetine i stotine miliona se ulažu u njihovu izgradnju i rekonstrukciju (u drugim zemljama, koji su i lideri u kongresnom turizmu). Mi u toj trci sve više zaostajemo i vrlo brzo nećemo uopšte ni biti učesnici trke. Tako da nećemo imati ni onu parolu – “važno je učestvovati”.

Činjenica da se, i pored stanja u kojem se kongresni centri nalaze, i dalje organizuju određeni međunarodni kongresi, govori o značajnim potencijalima kojima naš region raspolaže, kao i o veštini, znanju i iskustvu učesnika i dobavljača u kongresnoj industriji regiona. A to je ono čime najviše možemo da se pohvalimo.


*prema ICCA statistici za 2014. godinu (ICCA objavljuje ovu listu obično u prvoj polovini tekuće godine za prethodnu godinu. Tako da se rezultati, tačnije ICCA rang lista za 2015. godinu očekuje polovinom 2016.godine (prim.aut.))

Autor: Miona Milić

#kongresniturizam
#SEEmice

Podeli: